4.2 Preporuke o te   ajevima iz zdravstvene i medicinske informatike kao 

dijela medicinskog programa, programa sestrinstva, zdravstvenog 

mened*menta, programa u stomatologiji, farmaciji i javnom zdravstvu 

Te   ajevi i skupine te   ajeva za korisnike IT-e 

Da bi se postigle razine znanja i vještina iz zdravstvene i medicinske 

informatike, kako je to preporu   eno u poglavlju 3 za korisnike IT-e, ukupno 

radno optere   enje studenata s edukacijskim programima iz zdravstvene i 

medicinske informatike treba obuhvatiti najmanje 2 ECTS kredita

2

 (vidi [3]). 

Treba uzeti specifi   ne primjere iz rada odgovaraju   ih zdravstvenih stru   njaka. 

Naglasak treba posebno biti na prakti   nom radu. 

Dodatne preporuke ovog odlomka mogu se tako   er primijeniti na programe 

drugih struka u zdravstvenoj zaštiti, kao što su medicinski laboratorijski 

tehni   ari, medicinski knji*ni   ari, radiološki tehni   ari, dijeteti   ari, radni terapeuti 

itd. ili na programe srodnih zdravstvenih / klini   kih istra*iva   a. Ovi ljudi 

tako   er trebaju poznavati potencijale i rizike obrade informacija u 

zdravstvenoj zaštiti i biti sposobni djelotvorno upotrebljavati metode i alate za 

obradu informacija te informacijsku i komunikacijsku tehnologiju. 

Te   ajevi/skupine te   ajeva za specijaliste iz zdravstvene i medicinske 

informatike 

Da bi se postigle razine znanja i vještina iz zdravstvene i medicinske 

informatike, kako je to preporu   eno u poglavlju 3 za specijaliste, radno 

optere   enje studenata povezano s tim edukacijskim programima iz 

zdravstvene i medicinske informatike treba biti najmanje 60 ECTS kredita, tj. 

jednu godinu studija u punom trajanju. To je sli   no posebnim programima koji 

vode do magistarskog stupnja edukacije iz zdravstvene i medicinske 

informatike. 

U dodatku osnovnog znanja i vještina dobivenih u svakom programu, relativna 

koli   ina radnog optere   enja studenta za tri podru   ja znanja i vještina unutar 

skupine te   ajeva iz zdravstvene i medicinske informatike treba biti pribli*no 

kako je to pokazano u tablici 2. 

2

 U Europskom sustavu prijenosa kredita (European Credit Transfer System, ECTS, [3]) puno 

akademsko godišnje radno optere   enje studenta iznosi 60 ECTS kredita.    etiri ECTS kredita mogu 

npr. odgovarati pribli*no 40 sati predavanja, vje*bi i prakti   nog rada na sveu   ilištima. Te   aj koji 

vrijedi    etiri ECTS kredita mo*e se npr. sastojati od 3 sata tjedno predavanja koja se odr*avaju jedan 

semestar s    4 tjedana nastave. 

   5