Tablica     (nastavak-3) 

3.5. Teorijske postavke informatike /ra   unarske znanosti 

DS 

DS

3.6. Informacijska i ra   unalna tehnologija, uz prividnu 

stvarnost i multimediju 

DS 

DS

3.7. Metodologija, terminologija i sustavi promjena u 

rukovo   enju projektima 

3.8. Matematika: algebra, analiza, logika, numeri   ka 

matematika, teorija vjerojatnosti i statistika 

DS 

 DS

3.9. Biometrija, uklju   uju   i oblikovanje istra*ivanja i postupke    

njihove evaluacije 

Tuma   enje oznaka u tablici: 

- preporu   ena razina znanja:   

 ­ po   etna,     

 ­ srednja,       

 ­ napredna; 

- preporu   ena razina vještina:   

 ­ po   etna,     

 ­ srednja,       

 ­ napredna; 

- oznake 

 i   

 uobi   ajene veli   ine odnose se na sve zdravstveno osoblje, dok se 

umanjene oznake   

 i   

 odnose samo na odre   ene medicinske profesije; vidi ostale 

oznake 

- 

ostale oznake: ADM ­ preporuka za administratore zdravstvene dokumentacije, L ­ 

preporuka za lije   nike, S+L ­ preporuka za lije   nike i stru   ne osobe iz podru   ja 

zdravstvene i medicinske informatike; ST ­ minimum znanja i vještina iz podru   ja 

medicine, zdravstva, bioznanosti i organizacije zdravstvenih sustava preporu   a se npr. 

studentima posebnih programa iz ZMI-e,  studentima programa vo   enja zdravstvene 

dokumentacije, te studentima informatike i ra   unarske znanosti, za stupanj diplomiranog 

stru   njaka ili stupanj magistra; DS ­ preporuke za dodiplomski program iz ZMI-e, temeljen 

na informati   kom pristupu (vidi poglavlje 5) , potrebno znanje i vještine za magistarski 

program iz ZMI-e, tako   er temeljen na  informati   kom pristupu.

Studenti svih studija u kojima se priprema budu   e zdravstveno osoblje, kao  

korisnici IT-e, trebaju tijekom edukacije ste   i znanja i vještine navedene za 

korisnike IT-e. Isto tako, oni stru   njaci u zdravstvenoj zaštiti koji su postali 

specijalisti iz podru   ja ZMI-e trebaju imati znanje i vještine navedene za 

specijaliste iz ZMI-e. 

Da bi se postigao navedeni opseg znanja i vještina, treba misliti da se njihovi 

edukacijski programi uklju   e u odgovaraju   e edukacijske programe. 

Spomenuti opseg znanja i vještina izravno    e odgovarati dobro razvijenim 

industrijaliziranim zemljama, u kojima su dostupnost i uporaba informacijske 

tehnologije na visokoj razini, i koje imaju dobro razvijenu zdravstvenu 

infrastrukturu.  Zemlje u razvoju    e se u po   etku trebati prilagoditi  razini 

tehnološkog razvitka. Nevezano uz to, i u nedostatku visokorazvijene 

informacijske i komunikacijske tehnologije, principi zdravstvene i medicinske 

informatike mogu se osmišljavati, primjenjivati i razvijati. 

   3